Arhitektura

ARHITEKTURA TEKSTILNE INDUSTRIJE I TEKSTILNA ARHITEKTURA Tekstil kao pokretač adaptivne prenamene napuštenog kompleksa tekstilne industrije „Kosta Stamenković“ u Leskovcu

Ana Dimić
 
Mentor dr Ana Nikezić, Prodekan za nauku i saradnju sa univerzitetom
Asistent dr Aleksandra Milovanović, istraživač saradnik
Fakultet Univerzitet u Beograd - Arhitektonski fakultet
Semestar 4. semestar (diplomski)
Kolegij Master završni rad
Predmet master rada je istraživanje odnosa tekstilnih materijala i arhitekture napuštenog kompleksa nekadašnje tekstilne industrije „Kosta Stamenković" u Leskovcu. Kompleks je nekada predstavljao uspešan centar tekstilne proizvodnje, ali danas je napušten prostor u urbanom jezgru grada koji postaje istraživački poligon za ispitivanje principa tekstilne tektonike. Kroz proučavanje istorije tekstilne industrije, uključujući njen konačni pad, prepoznat je potencijal neiskorišćenih objekata i prostora koji su ostali kao svedoci prethodnog uspeha i aktivnosti, takođe zlatnog doba Leskovca. Kroz projektantske eksperimente, testiranje i primenu tekstilnih materijala kao ključnih elemenata, istraživanje teži da identifikuje načine za preoblikovanje prostora i stvaranje inspirativnih arhitektonskih rešenja. U širem kontekstualnom okviru, rad se kritički odnosi prema trendu transformacije napuštenih industrijskih kompleksa u tržnom centru, ignorišući potencijal ovih prostora za inovacije i kreativnost, a umesto toga promovišući konzumerizam kao rešenje problema napuštenosti. Nasuprot tome, cilj ovog istraživanja je da pokaže kako se napušteni kompleksi mogu ponovo zamisliti kroz prizmu tekstilne tektonike, promovišući održivost, razvoj i inovativnost u dizajnu. Tekstilna tektonika kao sredstvo za oživljavanje napuštenih industrijskih kompleksa otvara mogućnosti za transformaciju prostora u proaktivne i inspirativne zajednice, istovremeno naglašavajući važnost očuvanja industrijskog nasleđa i promovisanja održivog razvoja. Na osnovu sveobuhvatnog istraživanja formira se koncept za projekat koji se temelji na harmoničnom spajanju arhitektonike, konteksta i sećanja, tri komponente nasleđa. Sama fabrika simbolizuje mešavinu prošlosti i sadašnjosti, nudeći brojne mogućnosti za preoblikovanje i obnovu u skladu sa savremenim potrebama. Pažljivim očuvanjem ruiniranih objekata i kontrolisanim dodatnim rušenjem stvara se osnova za reprogramiranu industriju. Ovaj potencijal inspiriše različite programe, od kreativnih industrija do istraživačkih inicijativa i inovativnih radnih prostora. Kroz pažljivo očuvanje urušenih objekata i kontrolisano dodatno urušavanje, stvara se podloga za uvođenje reprogramirane industrije. Ovaj inovativni pristup osnažuje preobražaj i revitalizaciju prostora, istovremeno čuvajući duh prošlosti i stvarajući nove mogućnosti za budući razvoj. Projekt se temelji na detaljnoj analizi trenutnog stanja kompleksa, pristupu i organizaciji sadržaja, kao i postepenoj faznoj (re)aktivaciji. Ključne reči: nasleđe tekstilne industrije, tekstil, membranske strukture, inovativnost, transformacija